Priča mi je ovaj jedan svoju teoriju da ti, koliko god godina da imaš, možeš u jedan dan ostariti jednu godinu. I to bi bilo okej da taj dan ne pada na 25.5., a to vam je Dan mladosti.
Dan je 25.05.1992., action, odmazda, pokazati njima da smo mi ode ka gazde. Plan ide fenomenalno, a takvih planova je bilo na Pacifiku kad su išli na Okinawu, pa na Normandiju oni što su izašli na krivu plažu, pa je bilo Monte Cassino u Italiji, klasika.
Skupi se tako nekih pedesetak dragovoljaca, ludonja i krenu oni tamo negdi od crkve na Ploči, pa doli kroz one mine i prođeš između njih. Dođeš onda tamo iza njih, a da su oni ispred tebe, iza tebe livo i desno, a ti si u sridini i čekaš tu artiljeriju našu da sve to zbomba, a ti pr pr pr.
Sviće. Ležiš u travi, a trava je visoka pa te ne vide. Iznad tebe veliki bor, a prema tebi idu njih dva, čedo jedan, čedo dva. Zora je, pilo se cilu noć i tako se oni lelaju lagano put tebe. Od tebe nekih pet, šest metara, on ga lipo izvadi. Piški. Trese. A ti znaš, jer si gleda neke filmove à la Rambo, da je u očima je sve, u očima je odraz duše. Znači, ako te on ubere, oči će mu se otvoriti duplo. Ali nije, on ga lipo otrese, zatvori dućan, okrene se i ide ća, a mi čekamo tu našu paklenu artiljeriju…
Tu je godinu bilo vruće za poluditi već u peti misec, pa kad je odjednom pala granata i zapalilo se tamo negdi od ceste i počelo gorit put nas, bilo je jasno da ako mi ostanemo tu, izgorit ćemo. Povlačenje, a oni skuže da smo mi vamo i počne tarapana. Iz Smokovića minobacački po nama tuf, vamo ovaj iz Babinduba krene tenkovima, drugi sa Musapstana, a naprid ne moš i di smo onda. Tu onda počnu te smišne situacije. Neki koji su tamo dan, dva prije oštrili nož, pa uuuu tamo ćemo, aaa vamo ćemo, bit će, prvi napuštaju položaj.
I tako u neko doba ovi uvatili štraftu, a mi ostali na pola i što ćemo sad, oćemo ostat do kraja, oćemo se tući s njima? Ovaj govori, ako nas zatvore ode, ostat ćemo cilu noć, a ja govorim pa di ćeš cilu noć. Jedan je osta, nije uspia izvući.
Posli ti dođu ti ratni zvukovi. Kako je onaj urvin sin Spilberg naša stručnjake koji su mu objašnjavali kakav to zvuk mora biti da ostane autentično. Recimo, kad trčiš cestom, do tebe paralelna cesta i između kuće, a ti se s one strane utrkivaš s tenkom. Kad odjednom skužiš da je toliko čist zvuk tog tenka da između tebe i njega nema više kuća, da je otvoreno sve. Ipak, ispred tebe kuća jedna od crvene cigle neizgrađena, ti moraš šprintati, a tada se nije mirilo štopericom za koliko moraš pritrčati tih sto metara pod punom opremom i uletiti u crvenu kuću da se zaštitiš.
Uđeš u tu crvenu kuću i misliš da si na sigurnome, a onda ti odjednom taj tenk opizdi granatu u gornji kat. I ti onda budeš sav crven kao ona cigla, to se zove da izgledaš ko terakota, i onda ne čuješ ništa jednom vrime na uši. I onda dolazi taj zvuk ponovo, i onda se okreneš i pogledaš, a na tom tenku stoji čedo na PAM-u. PAM, to ti je onaj protuavionski top, stoji u bijeloj majici na špaline i više de ste ustaše, i tako se boriš i ideš od kuće do kuće. Od tog mista, četiri ili pet kuća moraš priživiti da bi se naša s našim koji se dogovaraju di ćemo.
Iduća u koju uletiš ima pak garažu iza, ali su otvorena vrata zato što su čede pokupile ta vrata. I ulaziš unutra da naletiš na velikog vepra koji se raspada. Strah te od ovoga i onoga pa skužiš da nemaš vrimena više za strah. Stojiš tako na kantunu kuće i gledaš kako u tome jedan strašni faker iz grada trči između tih kuća. Naleti on na neku žicu koja je lebdila u zraku, razapeta između kuća, i on s onim punjenjima za osu zapne, sruši se doli i padne na guzicu. Ja govorim, Toni diž se, uvatit će nas žive.
I pičiš kroz to da dođeš do doma. Svako malo misto imalo je neki dom, dom je bilo škola, dom je bio dom kulture. Tamo se se mora vratiti, u svoje. Ali ne možeš na noge jer praši sve u šesnaest pa legneš na drob i na drobu lipo puziš. To traje satima dok ne dođeš tamo. Na sigurnom si nakon cijelog dana, a tamo stoji neki faker, neki pukovnik, mudre, i govori, jeste se izvukli? Jeste! Sad će doći moji momci pa ćete vi nazad… A ja govorim mrš, eno ti tamo lipo, kad si se boria tamo phrfc! Navečer bilo na vijestima, Radio Zadar je prenosia s Radio Knina, nesupješna akcija tuđmanovih bojovnika, zarobljeno toliko, umrlo toliko.
