Tresla se brda, rodio se miš – tako bi se moglo ocijeniti uvođenje “drugog vala” fiskalizacije koji je od 1. travnja obuhvatio obrtnike poput mesara, urara i drugih zanimanja, osim ugostitelja koji su s fiskalizacijom već odavno “na ti”. Neki su se, poput zadarskih mesara, lako snašli i prešli na fiskalne blagajne, a drugima je opet, poput tradicionalnih zanimanja urara, sve to nepotreban višak. Ipak, svi su na vrijeme uveli fiskalne blagajne i svi su sada on-line, makar neki i ne znaju točno što sve sa sobom novi način donosi.
Mate Lukin, poznati zadarski mesar koji ima osam svojih mesnica na području Zadra, kaže da fiskalizacija nije prouzročila nikakve potrese u njegovoj tvrtki, s obzirom na to da je i do sada ažurno vodio knjigovodstvo i kupcima izdavao račune. – Nije bilo nekih posebnih ulaganja, osim uvođenja interneta u svaku mesnicu i programa potrebnih za fiskalne račune. Sve je ostalo manje-više isto. Mi smo počeli s ovakvim načinom naplate još 15 dana prije zakonskog roka.
Ima, doduše, jedna problematična situacija, a to je u slučaju nestanka struje. Prije smo u tom slučaju mogli izdati račun na paragon-blokovima, međutim, sada to više nije moguće, nego je potrebno obračunati pojedinačnu cijenu bez PDV-a, koji se posebno zaračunava, i tako svaki artikl posebno, i sve to ručno na papiru A4 formata, što otežava i usporava čitav postupak. Tu se zakonodavac nije najbolje pripremio, ali kada sve funkcionira, onda problema nema – kaže Lukin. U jednoj od njegovih mesnica, mesar Tomislav Bobin kuca nove, fiskalne račune za meso.
Meso nam pojeftinilo
– Isto je kao i prije, samo što sada kucam šifru za određeni artikl. Nešto je duži postupak ispisa računa, ali inače je vrlo slično, osim što linije ponekad znaju biti preopterećene pa se malo duže čeka. Mi zbog ovoga nismo podigli cijene mesa, čak smo ih snizili – kaže Bobin. Osim mesara, obveznici fiskalizacije su i urari. Poznati urar Davor Hofman dugogodišnji je zadarski obrtnik koji je dobio vrijedno priznanje Hrvatske obrtničke komore “Zlatne ruke”, obrtništvu i pozivu urara posvetio je čitav svoj život, a urarski zanat i majstorstvo u radnji pokraj Četiri kantuna preuzeo je od pokojnog oca Mladena, koji je na istome mjestu otvorio urarski obrt još 1950. godine.
Kod njega je Davor izučavao urarski posao, da bi vlastiti obrt preuzeo 1983. godine. Sada je, u zakonskom roku, morao uvesti fiskalnu blagajnu, pa se poviše pulta s rastavljenim satnim mehanizmima “kočoperi” i kompjutorski monitor s programom za ispis računa.
– Teško se snalazim sa svim ovim. Prisilili su me da uđem u nepoznato područje koje je meni bilo nepotrebno, a sad se moram baviti tim. Platio sam opremu, internet, program, a najgore je od svega to što se često moram duže zadržati na ispisivanju računa za uslugu nego na samom popravku. Ionako nema puno posla za urare, tako da je ovo sada na neki način višak, samo sebi svrha, barem za našu djelatnost. Naime, dosadašnji je sustav jako dobro funkcionirao, čak i uz paragon-blokove.
Trebalo je samo bolje kontrolirati taj sustav, a zašto ga nisu kontrolirali oni koji su za to bili plaćeni, ne znam. Čini mi se da je sve ovo uvedeno radi njih, a ne radi nas – kaže Hofman. – U svijetu postoji praksa: možeš državu samo jednom zakinuti za porez, nakon toga gubiš pravo rada. Naša je država trebala omogućiti da ljudi stvaraju novu vrijednost, ali umjesto toga, naša država funkcionira na neodgovornosti – kaže Hofman te nam pokazuje sat. – Evo, ovaj sat Insa proizveden je 1956. godine i još radi, treba mu samo promijeniti oprugu. A naša je država do sada promijenila puno sustava, pa ni jedan ne funkcionira.
Lako je kontrolirati ljude koji rade sami, jer oni su odgovorni za ono što rade svojom imovinom. Država zna unaprijed koliko ja napravim prometa i ne mogu popraviti više satova nego što ih ima. Neće sada odjednom biti red mušterija tu do kale. Što je, tu je, moramo poštovati zakonske obveze, a nadamo se samo da će od svega toga biti i neke koristi – zaključuje zadarski urar.